Стоп Хагу :: Конференције


Конференција за медије проф. др Војислава Шешеља, 1. октобар 2015.

ВИДЕО - Конференција за медије проф. др Војислава Шешеља, 1. октобар 2015. године

Проф. др Војислав Шешељ: Добар дан.

Даме и господо, експертски тим Српске радикалне странке наставља да раскринкава афере напредњачког и досманлијског режима у економској сфери.

Ово је једна у низу афера на којима радимо и односи се на Рударско-топионичарски басен Бор.

Афера је везана, наравно, за 12 година досманлијске владавине, али се и наставља у три и по године напредњачке владавине, а на челу РТБ Бор је Спасковски, човек за све режиме, који је до сада променио више од пет партија и у сваком режиму му пружају на вољу да мешетари на све стране и упропаштава народно добро.

Према извештају наших експерата, Рударско-топионичарски басен Бор, у чијем саставу су Рудници бакра Бор, Рудник бакра Мајданпек, Топионица и Рафинација Бор, завршили су 2013. годину са 751 милион евра исказаних губитака, 751 милион!

Подаци из 2013. године овде су наведени зато што још није урађен биланс за 2014. годину, а по нашим поузданим сазнањима губици у 2014. години су још већи и њихов раст се наставља и у 2015. години.

РТБ Бор је 1. септембра ове године поднео Привредном суду у Зајечару, посебно за свако од четири привредна друштва, предлог за покретање стечајног поступка, у складу са унапред припремљеним планом реорганизације, јер су се, како предлагачи кажу, стекли услови прописани чланом 11, став 2. Закона о стечају, што значи да РТБ Бор испуњава услов презадужености и пратеће неспособности плаћања.

Е сад, поставља се кључно питање – зашто је РТБ Бор презадужен? Зато што је одавно изгубио целокупан сопствени капитал, па су обавезе знатно изнад капитала, а у последњих десет година тзв. реструктурисање штитило га је од тога да повериоци наплате редовним, или судским путем своја потраживања. Дакле, од стране режимских институција је обустављена наплата потраживања.

Обавезе Бора на дан 31. маја ове године достигле су износ од 560 милиона евра за матично друштво, а за три зависна друштва: Руднике бакра Бор, Рудник бакра Мајданпек и за Топионицу и Рафинацију Бор, износ од 640 милиона евра, па РТБ Бор практично дугује милијарду и 200 милиона евра. Укупан годишњи приход остварен у 2013. години је 242 милиона евра, што је последњи јавно објављени податак. Дакле, обавезе су пет пута веће од годишњих прихода.

Највећи повериоци РТБ Бор, податак је од 31. маја 2015. године, су: Борска банка, која је у стечају, Фонд за развој Републике Србије, Агенција за осигурање депозита, Електропривреда Србије, НИС, још три банке у стечају, локална самоуправа Бора и Мајданпека. Ово је фактички дуг према Републици Србији и он износи укупно 946 милиона евра.

Преостали дуг од 254 милиона евра је дуг према страним банкама и осталим комитентима.

Укупна вредност сталне и обртне имовине финансирана је из ових обавеза, а поред тога, из тих обавеза је финансиран и губитак исказан изнад капитала.

У првој години примене Унапред припремљеног (то је њихов званични назив – Унапред припремљени план реорганизације), вредност сталне имовине РТБ Бор је 630 милиона евра, а вредност обртне имовине 80 милиона евра. Дакле, укупна имовина вреди 710 милиона евра, а укупне обавезе су 1,2 милијарде евра, па је губитак изнад капитала за 490 милиона евра.

Тај такозвани Унапред припремљени план реорганизације требало би да прикрије пљачку и да се, на пример, обавезе према Борској банци у стечају од 228 милиона евра, отпишу за 90 одсто или 205 милиона евра, а преосталих 10 одсто исплаћивало би се наредних пет година по два одсто годишње.

Поред тога, од обавеза према још три банке у стечају („Београдска банка“ 3,9 милијарди динара, „Југобанка“ 458 милиона динара и „Anglo Yugoslav bank, London“, као филијала „Београдске банке“ 285 милиона динара), укупно око 40 милиона евра, планирано је да се отпише 36 милиона евра.

Захтев је да се од обавезе према Фонду за Развој Републике Србије од 218 милиона евра отпише 196 милиона евра, а да преостала 22 милиона буду исплаћена у наредних пет година, и то по 4,4 милиона евра годишње.

Обавезе према Агенцији за осигурање депозита највећим делом потичу из ранијих обавеза Комбината које је Агенција исплатила, очекујући реструктурисање па да се бар делимично наплати, али се тражи отпис постојећег дуга од 146 милиона евра.

„Електропривреда Србије“ требало би да отпише 120 милиона евра, а ЕПС 108 милиона евра. Очекивана наплата је 2,4 милиона евра, и то у наредних пет година. Тек се сада види да РТБ Бор годинама није давао ни један једини динар за потрошену струју.

Унапред припремљени план реорганизације предвиђа да НИС Нови Сад отпише 36 милиона евра, од укупног дуга од 40 милиона евра.

Буџет Републике Србије и министарства треба да отпишу износ од 90 милиона евра.

Пореска управа Србије од ова четири привредна друштва из састава РТБ Бор потражује на дан 31. маја ове године 25 милиона евра, буџет Републике Србије 5,8 милиона евра, Народна банка Србије 10,5 милиона евра, Министарство енергетике и рударства 39 милиона евра, док Министарство пољопривреде и заштите животне средине, Министарство одбране, Републичка дирекција за воде и Републичка дирекција за робне резерве имају милионска потраживања, па ће терет овог отписа пасти на пореске обвезнике.

Обавезе према иностраним повериоцима достигле 200 милиона евра.

Са компанијом „SNC Lavatin“ закључен је уговор о реконструкцији топионице и изградњи фабрике сумпорне киселине чија је изградња окончана 2014. године.

Највећи инострани поверилац сада је канадска фирма EDC Export Development Canada са потраживањем од 148 милиона евра, за које је Република Србија дала гаранцију, па је у четвртој класи поверилаца и обавеза је Србије као гаранта да ту гаранцију исплати у целости.

Поред овод износа од иностраних поверилаца истичу се и следећа потраживања: „Standard Bank England“, у износу од 35 милиона евра, „Gerald Metals Inc“ i „Red Metal AG“, у износу од по нешто више од четири милиона евра. Ова потраживања разврстана су у класу три и као таква подлежу отпису од 90 одсто, јер ће вероватно бити усвојен план реорганизације.

Које приходе планира РТБ Бор? У првој години пословања, након усвајања Унапред припремљеног плана реорганизације у РТБ Бор, очекује се следећа структура прихода:

81,50 % од продаје бакра,

12,5 одсто од продаје злата,

1,00 одсто од продаје сребра,

5,00 одсто од услужне прераде у Топионици.

Годишњи приход потребан РТБ-у Бор пројектован је, након овог огромног отписа потраживања, незабележеног у привредној историји Србије, на око 350 милиона евра, од чега 300 милиона евра од прихода добијених од произведеног бакра, по 5.200 евра за тону, за количину од 58.000 тона бакра из сопствене руде, коју РТБ Бор не може обезбедити из сопствених рудника у Србији, бар не у наредне три године, јер није извршио никакву модернизацију ни проширење рударских капацитета.

Планирано је стратешко улагање у повећање рударских капацитета инвестиционим улагањем у нову топионицу, односно реконструкцију постојеће и улагањем у нову фабрику сумпорне киселине, а она је у саставу „Зорке Шабац“ већ отишла у стечај.

Планирано је подизање капацитета на 400.000 тона концентрата бакра, иако ништа није улагано у проширење и модернизацију рударских капацитета, већ се тек сада планира улагање од 280 милиона долара. На тај начин би се повећали рударски и флотацијски капацитети за производњу и прераду руде из рудника: Велики Кривељ, Церово и Церово два, Мајданпек и Јама.

Нигде у Плану реорганизације се не каже колики је проценат бакра у руди ових рудника, сваког појединачно, да би се извела комплетна рачуница и одговорило на питање одакле ће се обезбедити и по којој цени руда за нову топионицу, као и ко ће убудуће отписивати дугове овом комбинату.

РТБ Бор у Унапред припремљеном плану реорганизације, односно превари и пљачки поверилаца планира да наводно повећа производњу катодног бакра за 82 одсто, што је немогуће, јер Бор нема сопствене руде за ту већу производњу, па овај податак служи само за обмањивање јавности.

У 2014. години РТБ Бор је произвео 38.100 тона катодног бакра, од чега само 29 хиљада тона бакра из сопствене руде, 6,5 хиљада тона из увезене руде и 2,6 хиљада тона из сопствене шљаке, па је планирано повећање од 82 процента немогуће, а Институт за бакар из Бора утврдио је да у наредних неколико година нема руде за тај обим производње, с обзиром да паралелно са инвестирањем у Топионицу и Рафинацију, није инвестирано у сопствене руднике.

У Плану реорганизације предвиђено је и да ће се пронаћи стратешки партнер за Рудник Церово, који би инвестирао 34 милиона долара, и обавезао се да ту руду испоручије Топионици, како би Топионица имала капацитет да топионичка пећ може да ради, уз обавезу да инвестира и у фабрику бакарних цеви и жице. На тај начин би се добило још 19.000 тона из рудника Церово, за које би се наплаћивала услуга 650 евра по тони катодног бакра.

Интересантно је да у Плану реорганизације нема ни речи о начину и времену приватизације РТБ Бор. Очигледна је намера да РТБ Бор буде вечито везан за државу, односно државне фондове и ЕПС, који испоручује огромну електричну енергију за разбијање руде и њено топљење и да на тај начин држава трајно покрива губитке овог комбината.

План је и да се Рудник бакра Бор, Рудник бакра Мајданпек и Топионица и Рафинација Бор припоје Комбинату и да то јединствено предузеће ничим не гарантује да ће убудуће позитивно пословати.

Овим планом реорганизације би се отписало 90 одсто досадашњих дугова свим домаћим комитентима, а 200 милиона евра дуга иностранству би исплатила Република Србија, која је за тај износ дала гаранције и то је, заправо, основни и једини циљ, а реална производња, остваривање добити, модернизација Комбината и судбина запослених не занима ни Владу Србије ни генералног директора Благоја Спасковског, који су у очигледној спрези и који изношењем лажних информација и података обмањују јавност и пљачкају буџет Републике Србије.

У Бору је, на пример, у 2014. години произведено укупно 960 кг злата, а само „Банка Интеза“ потражује 230 кг за дату гаранцију РТБ Инвест, привредном друштву специјализованом за извоз борског бакра, по основу узетог кредита од 10 милиона евра.

Предстоји и приватизација „Златаре Мајданпек“, али по моделу продаје имовине, а не продаје капитала. Јавни позив за продају „Златаре Мајданпек“ објављен је 12. септембра ове године, а продаја по јавном позиву од 27. маја није успела. Поставља се питање зашто се иде на продају имовине. То је због тога што су укупне обавезе овог привредног друштва, које је 40 одсто у власништву Рударско топионичарског басена Бор, а 60 одсто је друштвени капитал, достигле читавих 25 милиона евра.

Златара је остала без динара сопственог капитала, а вредност укупне имовине, коју чине грађевински објекти и опрема, је процењена на 2.565.434 евра, док је почетна цена на јавној аукцији свега 1.544.127 евра, што је скоро дупло мање од укупне вредности имовине.

Само Фонд за развој Републике Србије од Златаре потражује 560 милиона динара, а остале државне институције 695 милиона динара.

То су последице Динкићевог модела реструктуирања. Динкић је и данас, поред Александра Влаховића, најугледнији српски економиста за овај режим, бар према изјавама Јоргованке Табаковић, Александра Вучића и чланова његове владе.

Иначе, до сада су отишли у стечај следећи производни капацитети Рударско-топионичарског басена Бор: „Фабрика лак жице Бор“, у којој је при крају стечајни поступак, док су, након спроведеног стечаја, брисане из регистра АПР-а: „Фабрика вентила за пнеуматику“, „Фабрика опреме и делова, доо“ и „Фабрика абразива, доо“.

Ево, ово су потписали чланови експертског тима Српске радикалне странке и ово вам је, даме и господо, право стање у Рударско-топионичарском басену у Бору, којим руководи генерални директор Благоје Спасковски, човек који је упоран у упропашћавању овог привредног гиганта и који фотељу чува прелазећи из једне у другу владајућу странку. Променио их је до сада најмање пет, али никад није био члан, нити има шанси да икада постане члан Српске радикалне странке, а овде ће имати посла и надлежни правосудни органи, јер ни ова власт, каква је да је, не сме да толерише ове ствари, а власт је у то умешана. Власт својим аљкавим понашањем, заправо, дозвољава да се наставља оволика пљачка народне имовине.

То је оно што смо желели данас да вам кажемо, да се на овај начин обратимо јавности. Наравно, на реду су и многе друге привредне афере. Ми ћемо спремати експертске извештаје за наредне конференције за штампу.

Изволите, имате ли ви неко питање?

Новинар: Теша Тешановић, Србин инфо.

Проф. др Војислав Шешељ: Изволите.

Новинар: Како коментаришете актуелну тему са прислушкивањем Бојана Пајтића од стране безбедносних служби и да ли сматрате да сте ви такође прислушкивани?

Проф. др Војислав Шешељ: Ја сам сигурно прислушкиван од свих служби безбедности и од страних агентура у Србији, уопште у то не сумњам.

А што се тиче Бојана Пајтића, поставља се питање ко га је прислушкивао, а кључно је питање ко је обелоданио резултате прислушкивања. Наравно да је скандалозно када се прислушкује било који државни функционер. То се може радити, али само уз налог суда. Овде нико није поменуо да постоји налог суда.

Е сад, ми имамо крајње негативан став према Бојану Пајтићу и целој тој гарнитури Демократске странке, која је 12 година упропаштавала Србију, као и према гарнитури напредњачке странке, која наставља да то исто ради.

Новинар: Још једно питање. Какав је став Српске радикалне странке поводом руске интервенције у Сирији?

Проф. др Војислав Шешељ: Српска радикална странка подржава руску интервенцију у Сирији и ми сматрамо да се мора помоћи демократски, цивилизовани, секуларни режим Башара ел Асада у његовој борби против панисламизма, фундаментализма и тероризма заснованог на таквој идеологији.

Имате ли још питања? Ако нема, хвала што сте дошли.


Прочитајте коментаре (0) | Пошаљите коментар | Штампање

Видео записи

Најновији видео записи

1. Нови захтев за наметање браниоца

2. Шешељ - Ово је де факто кафкијански процес

3. Шешељ учи Маркусена како се користе пресуде

Архива видео записа

< Септембар `14

НПУСЧПС
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
282930    
Адреса у Хагу

Dr Vojislav Seselj
UN Detention
Pompstationsweg 32
NL-Scheveningen
(The Hague)
Unt Post 87810
NL-2508 The Hague
Holand

Контакт

info@vseselj.com

Претрага
Шешељ на Интернету